Nameštanje kostiju, koje radi manuelni teraput hiropraktičar, bezbedna je i prijatna metoda u kojoj nema agresivnih pokreta. Zadatak kiropraktičara je da uoči blokadu i da je manipulativnom tehnikom otkloni, a samim tim otklanja se i energetski blok u određenom delu tela čime se organizmu pruža mogućnost da otpočne prirodni proces samoizlečenja.
Telo poseduje ogroman potencijal samoizlečenja, a hiropraktičar je tu da to pokrene.
Neadekvatan način života, stres, umor, predugo sedenje za računarom, nepravilno bavljenje sportom, pa čak i samo vreme, izazivaju bol u ramenima, vratu i leđima. Glavobolje, bolovi u ramenima, kuku, nozi, ruci – mnogi od ovih simtpoma potiču od nepravilnog držanja kičme. Svi znamo, ali retko kada to i ispoštujemo, da je umerenost u svemu ključ dugog i zdravog života.
„Moj zadatak je da uočim blokadu i da je manipulativnom tehnikom otklonim, a samim tim otklanja se i energetski blok u određenom delu tela čime se organizmu pruža mogućnost da otpočne prirodni proces samoizlečenja“.
Čovek pati od bola u leđima još otkad se uspravio na dve noge. Zato ne čudi što manuelne metode lečenja, koje čoveku pomažu da ga leđa ne bole, potiču još od drevnih civilizacija. I otac savremene medicine Hipokrat, isticao je značaj ovih metoda i govorio da pri pregledu pacijenta posebnu pažnju treba obratiti baš na njegovu kičmu.
Ljudi koje su te metode praktikovali bili su, a i danas su, veoma cenjeni. Jedan od njih je i Aleksandar Aco Popović, manuelni terapeut hiropraktičar, o čijem umeću svedoče mnogi pacijenti koji su prošli kroz „Studio Popović“. Dolazili bi kod njega ukočeni i s bolnom grimasom na licu, a izlazili iz njegove ordinacije nasmejani i poletni. U čemu je tajna?
– Ovo što ja radim je ono što su hiljadama godina unazad ljudi radili. Radili su to i moji preci od kojih sam ovaj zanat i naučio, a radim sada i ja – ručno nameštam izmeštene zglobove – kaže Aleksandar Popović.
Podstiče proces samoizlečenja
Reč hiropraktika potiče od dve starogrčke reči „cheir“, ruke, i „prato“, nameštati. Zajedno se prevode kao „nameštanje rukama“. Hiropraktika je, objašnjava naš sagovornik, mehanička procedura i predstavlja upravo to ručno korigovanje položaja zglobova.
– Zadatak kiropraktičara je da uoči blokadu i da je manipulativnom tehnikom otkloni, a samim tim otklanja se i energetski blok u određenom delu tela čime se organizmu pruža mogućnost da otpočne prirodni proces samoizlečenja. Telo poseduje ogroman potencijal samoizlečenja, a hiropraktičar je tu da to pokrene.
Ono što Aleksandra Popovića izdvaja od drugih koji se bave sličnim poslom jeste njegov način rada. Nema kod njega agresivnih pokreta i “čerupanja.” Svakom pacijentu prilazi na poseban način, jer veruje da je svaki čovek priča za sebe. Sasluša ga, pregleda, opusti.
– Moje pacijente ne boli sam postupak, jer ja zaista nemam ni brze ni agresivne pokrete. Jednostavno dođem do mesta gde se problem nalazi i napravim određeni pokret. Što se uganuća tiče, to je bolno samo u toku vraćanja zgloba na mesto, ali često “nameštanje” ne traje više od nekoliko minuta, a istog trenutka dotadašnji bol prestaje.
Nije, kaže, čudotvorac. Naglašava da je veoma bitna saradnja na relaciji pacijent – terapeut.
– Ne zavisi sve od mene, veoma je bitna i saradnja pacijenta, jer kada ih oslobodite bola oni se više ne štede, a za svaku povredu potrebno je vreme za lečenja. Ono što ja mogu da uradim, na primer kada je prelom u pitanju, jeste da pružim prvu pomoć, odnosno namestim kost i fiksiram zglob, a zatim obavezno upućujem pacijenta kod ortopeda da snimi kost i stavi gips. Vreme je ono koje takve povrede leči, ja samo oslobođam od bola.
A zašto nas leđa bole?
– Neadekvatan način života, stres, umor, predugo sedenje za računarom, nepravilno bavljenje sportom, pa čak i samo vreme, izazivaju bol u ramenima, vratu i leđima. Glavobolje, bolovi u ramenima, kuku, nozi, ruci – mnogi od ovih simtpoma potiču od nepravilnog držanja kičme. Svi znamo, ali retko kada to i ispoštujemo, da je umerenost u svemu ključ dugog i zdravog života.
Aco Popović je ovim poslom samostalno počeo da se bavi pre 22 godine, nakon smrti oca Miće koji je ovaj zanat nasledio od svojih predaka čak sedam kolena unazad. Gledajući očev rad stekao je neprocenjivo znanje i samopouzdanje neophodno u ovom poslu.
– Otac me je naučio šta, kako i koliko možemo da uradimo i, što je još važnije, gde nam je granica.
Savet zlata vredan
Koji je položaj najbolji za spavanje?
– Spavanje na boku sa blago savijenim leđima i kolenima i preklopljeni rukama, je najzdraviji položaj za spavanje. On se uklapa u prirodnu zakrivljenost kičme, a možete ga poboljšati ako postavite jastuk visine desetak centimetara između kolena, jer ćete na taj način rasteretiti kukove – objašnjava Aleksandra Popović.
Izvor: Dečji sajt