– Levu ruku uopšte više nisam koristila, držala sam je savijenu u laktu jer samo tako nije bolela, danima. Pri svakom pokretu osećala sam nepodnošljiv bol – počinje svoju priču naša sagovornica Lana Petrović iz Beograda.

– Sve je počelo dva meseca ranije kada me je iznenada zaboleo lakat na levoj ruci. Bol nije bio jak pa sam ga zanemarivala. Međutim, posle nekoliko nedelja javila se slabost u ruci, više nisam mogla ni šoljicu s kafom da podignem tom rukom. Odlučila sam da odem kod fizijatra i dobila dijagnozu „teniski lakat“. Išla sam na fizikalnu terapiju i zaista, bol se smanjio a i snaga mi se vratila u ruku, ali je i dalje boluckalo pri nekim pokretima. Posle jedne nezgodne rotacije lakta, dva dana po završetku terapije, bol se vratio i ovoga puta bio je nepodnošljiv. Pila sam lekove protiv bolova i više nego što je dozvoljeno, ali me je i dalje bolelo. Rekli su mi da moram da stavim gips. Teškog srca sam pristala i otišla kod ortopeda. On me je pregledao i zaključio da mi se možda „zaglavila hrskavica u laktu“. Uradio je nekoliko poteza i ja sam zaista uspela da ispravim ruku. Bol je popustio ali se posle nekoliko sati vratio. Bila sam tada već očajna zbog tih bolova, pa sam sutradan odlučila da odem na masažu, sa željom da se bar na trenutak opustim i zaboravim. U toku masaže jednog dela leđa javio se nepodnošljiv bol u laktu, pa sam naglas zakukala. Moj prijatelj, koji je učitelj masaža i veliki majstor u svom poslu, zaključio je da mi se priklještio nerv. Pozvao je svog prijatelja kiropraktičara i za sat i po već sam bila na drugom stolu. Posle nekoliko pritisaka i pokreta, sve ukupno desetak minuta, više nisam osećala bol u laktu, i što je još važnije, ruka mi je postala potpuno pokretna! Ne mogu sad više da upotrebim onaj tako često korišćeni izraz „ne mogu da verujem“, jer se ovo zaista dogodilo i od tada (a prošlo je mesec dana) mene ruka više ne boli – završava svoju ispovest sa osmehom Lana.

Tragom ove priče potražili smo čoveka koji je Lanu, kao i mnoge druge, oslobodio bola.
Aleksandar Aco Popović (44), manuelni terapeut kiropraktičar, rođen je u Prijepolju gde ima ordinaciju, a često dolazi u Beograd jer, kako kaže, „lakše je njemu samom da dođe i pomogne drugima, nego da oni dolaze u Prijepolje“.

Ceo tekst pročitajte u Magazinu “Lisa”